Akademski naziv: Diplomirani psiholog
Dužina trajanja studija: 4 godine / 8 semestara
Obim studija: 240 ESPB
Psihologija, kao samostalna naučna disciplina, istražuje psihički život, procese, osobine i ponašanje ljudi. Koristeći naučne metode, ova empirijska disciplina otkriva zakonitosti ljudskog razvoja i delovanja, pružajući nam bolje razumevanje sebe i sveta oko nas. S obzirom na da je interakcija među ljudima osnova različitih odnosa, bilo da su ljubavni, profesionalni ili međukulturni, psihologija postaje neizostavan deo ljudske delatnosti.
OSNOVNI CILJ STUDIJSKOG PROGRAMA
Studijski program ima za cilj sticanje znanja i veština u oblasti psihologije, istražujući predmet, metode i razvoj ove fundamentalne i primenjene nauke. Kroz proučavanje osnovnih pojmova, teorijskih škola, sistema u psihologiji, mehanizama, faktora i osobenosti psihičkog života, kao i metodologije istraživanja, studenti se osposobljavaju za dalje usavršavanje i obavljanje različitih poslova. Ovi poslovi uključuju primenu psiholoških znanja u školama, klinikama, marketingu, profilisanju kadrova, samostalnom savetodavnom radu, psihoterapiji i drugim oblastima.
ISHOD STUDIJSKOG PROGRAMA
Po završetku programa, student poseduje sveobuhvatna znanja i veštine iz različitih psiholoških disciplina. Razume i interpretira psihološke pojave, mehanizme i zakonitosti, uz analizu problema iz različitih psiholoških perspektiva. Sposoban je za sprovođenje naučnih istraživanja, učestvovanje u projektovanju i realizaciji psihosocijalnih programa, te obavljanje samostalnih aktivnosti u psihološkoj struci. Poseduje kritičko i analitičko mišljenje, razvijene komunikacione veštine, te uspešno primenjuje stečena znanja u različitim oblastima primenjene psihologije, uz poštovanje metodoloških i etičkih principa.
DA LI ĆU SE SA PRAKTIČNIM DELOM PROFESIJE PRVI PUT SUSRESTI TEK NAKON STUDIJA?
Studenti se aktivno uključuju u praktičan rad tokom studija, počev od predmetnih vežbi. Kroz ove vežbe, studenti povezuju teorijska i praktična znanja, kreativno osmišljavaju gradivo i razvijaju veštine bitne za profesiju psihologa. Stručnu praksu studenti mogu ostvariti u centrima i ustanovama predviđenim studijskim programom, uzimajući u obzir svoje afinitete i trenutne kapacitete izabrane ustanove.
KOJE ZVANJE DOBIJAJU DIPLOMIRANI STUDENTI?
Studijski program spada u polje društveno-humanističkih nauka, u oblast psihološke nauke. Po završetku programa, studenti stiču zvanje diplomirani psiholog, što je regulisano Pravilnikom o listi stručnih, akademskih i naučnih naziva, sa skraćenim nazivom dipl. psih.
ŠTA DIPLOMIRANI PSIHOLOG RADI?
S obzirom na primenjeni karakter psihologije, postoji obilje mogućnosti za rad u ovoj oblasti. Karijere u psihologiji uključuju različite specijalizacije:
- Klinička psihologija: Bavljenje psihodijagnostičkom procenom, izradom plana lečenja i pružanjem psihosocijalne podrške pojedincima i grupama.
- Psihoterapija: Nastavak usavršavanja u oblasti psihoterapije, gde se psiholog bavi savetovanjem i terapijom, kako sa osobama koje imaju mentalne probleme, tako i sa zdravim pojedincima koji teže ličnom rastu.
- Industrijska i organizaciona psihologija: Fokus na oblasti ljudskih resursa, rešavanje konflikata u organizaciji, analiza psiholoških aspekata grupnog funkcionisanja, upravljanje timovima i kolektivima, kao i učešće u marketinškim aktivnostima.
- Socijalna psihologija: Bavljenje problemima socijalizacije, proučavanje socijalnog identiteta, analiza vrednosnih orijentacija i socijalnih stavova, izučavanje dinamike grupa i međugrupnih odnosa, s ciljem borbe protiv stereotipa, predrasuda i diskriminacije.
- Naučno-istraživački rad: Planiranje i sprovođenje istraživanja, prikupljanje i analiza podataka, interpretacija rezultata radi potvrde teorijskih postavki i doprinosa unapređenju saznanja u oblasti psihologije.
Svaka od ovih specijalizacija pruža jedinstvene izazove i prilike za doprinos zajednici i društvu.
GDE SVE DIPLOMIRANI PSIHOLOZI MOGU DA RADE?
Mogućnosti za rad psihologa su veoma raznovrsne. Ključne oblasti gde psiholozi mogu naći zaposlenje:
- Zdravstvene ustanove: Klinički psiholozi mogu raditi u bolnicama, klinikama, savetovalištima i drugim zdravstvenim ustanovama pružajući podršku pacijentima sa mentalnim zdravstvenim izazovima.
- Institucije socijalne zaštite: Psiholozi mogu raditi u centrima za socijalni rad, domovima za starije, ustanovama za nezbrinutu decu, centrima za bolesti zavisnosti i sličnim institucijama pružajući podršku onima koji su u potrebi.
- Vaspitno-obrazovne ustanove: U obrazovnom sektoru, psiholozi mogu raditi u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama, kao i na univerzitetima, pružajući podršku učenicima, studentima i nastavnicima.
- Radne organizacije: Industrijski i organizacioni psiholozi često rade u poslovnim okruženjima, gde se bave pitanjima vezanim za ljudske resurse, timsku dinamiku, liderstvo i radnu efikasnost.
- Društveno-humanitarne organizacije: Psiholozi mogu sarađivati sa nevladinim organizacijama koje se bave humanitarnim radom, pružajući podršku u kriznim situacijama i radu sa specifičnim populacijama.
- Naučno-istraživačke institucije: Oni sa interesovanjem za istraživački rad mogu raditi u laboratorijama, institucijama i univerzitetskim istraživačkim centrima.
- Privatna praksa: Mnogi psiholozi otvaraju privatne prakse gde pružaju individualnu terapiju, savetovanje, ili se bave karijernim savetovanjem.
Sve ove oblasti pružaju raznolike prilike za primenu psiholoških veština u cilju poboljšanja mentalnog zdravlja i dobrobiti pojedinaca i zajednica.
DA LI U SRBIJI IMA POSLA ZA PSIHOLOGE? DA
Diplomirani psiholog ima širok spektar mogućnosti za zapošljavanje. Njegovo profesionalno delovanje može se ostvariti kako u državnom, tako i u privatnom sektoru, sarađujući s nacionalnim i međunarodnim organizacijama. Takođe, psiholog ima autonomiju da pokrene privatnu praksu.
Prema zvaničnim statističkim podacima, psihologija se ubraja među tri najtraženije profesije u Srbiji, a interesovanje za ovu oblast raste iz godine u godinu. Brze i radikalne promene u društvu utiču na međuljudske odnose, vrednosti i način života. U vremenima krize, kojima smo svedoci poslednjih godina, ove promene često nose destruktivan karakter. Stoga, psiholog nije samo stručnjak u svojoj oblasti, već i neophodan član društva, posvećen radu za dobrobit ljudi.
- Uvod u psihologiju
- Kognitivna psihologija
- Filozofija nauke sa metodologijom psiholoških istraživanja
- Osnovi pedagogije
- Funkcionalna anatomija sa fiziologijom
- Statistika u psihologiji
- Psihologija učenja
- Engleski jezik 1
- Izborni blok 1: Komunikacija i kultura; Uvod u antičku retoriku
- Izborni blok 2: Uvod u sociokulturalnu antropologiju: Teorija organizacije nastave
- Razvojna psihologija 1
- Opšta psihopatologija
- Engleski jezik 2
- Osnove socijalne psihologije
- Motivacija i emocije
- Razvojna psihologija 2
- Psihologija ličnosti 1
- Psihometrija
- Izborni blok 3: Kreativnost i kritičko mišlјenje; Veštine medijacije
- Izborni blok 4: Problemi zavisnosti; Osnove interpersonalnih veština; Psihologija mentalnog zdravlja
- Pedagoška praksa 1
- Psihologija ličnosti 2
- Socijalna psihologija
- Psihologija rada
- Asocijalno i delinkventno ponašanje
- Pedagoška psihologija
- Klinička psihologija
- Psihopatologija dece i adolescenata
- Uvod u etiku
- Izborni blok 5: Metodika nastave psihologije; Senzorna integracija i senzorna disfunkcija
- Izborni blok 6: Sociologija porodice; Grupni rad sa iskustvenim grupama
- Pedagoška praksa 2
- Uvod u psihoanalizu
- Klinička procena 1
- Marketing i ponašanje potrošača
- Psihologija zrelog doba i starenja
- Evaluacija znanja i obrazovnih ishoda
- Pedagoška praksa 3
- Osnovi savetovanja i psihoterapijeSanja Đurđević
- Klinička procena 2
- Izborni blok 7: Psihoterapijski modaliteti; Teorija i praksa interkulturnih komunikacija
- Izborni blok 8: Psihologija darovitosti; Roršah metod; Primena umetnosti u psihoterapijskim modalitetima
- Stručna praksa
- Predmet završng rada – istraživački rad
- Završni rad – izrada i odbrana